Vječni simbol

 

Postoji tako mnogo beskonačnosti, kao i dimenzija, koliko mnogo oblika oslobođenja toliko i temperamenata. Ali svi oni nose isto obeležje. Oni koji pate zbog stega i ograničenja doživeće oslobođenje kao beskonačnu ekspanziju. Ti koji pate od mraka doživeće ga kao neograničenu svetlost. Oni koji uzdišu pod težinom smrti i prolaznosti, osetiće ga kao večnost. Ti koji su uznemireni uživaće ga kao mir i beskrajnu harmoniju.

***

Zato OM jednom izgleda kao simbol božanskog univerzuma, drugom kao simbol beskonačne moći, sledećem kao beskrajni prostor, nekom drugom kao beskonačno postojanje, ili kao večni život. Za neke on predstavlja svuda prisutnu svetlost, za druge znači univerzalni zakon, a neki opet interpretiraju ga kao svemoćnu svest, kao sve-prožimajuću božanstvenost, ili ga interpretiraju rečima o sve-obuhvatnoj ljubavi, kosmičkom ritmu, uvek-postojećem stvaranju, ili bezgraničnomznanju, i tako ad infinitum.
Slično ogledalu koje reflektuje sve oblike i boje bez promene njihove vlastite prirode, OM retlektuje prelive svih temperamenata i prihvata oblike svih viših ideala, bez ograničavanja sebe isključivo na bilo koji od njih.
Da je ovaj sveti slog poistovećen sa bilo kojim pojmovnim značenjem, da je potpuno predat bilo kojoj posebnoj ideji, bez očuvanja iracionalnog i nedostupnog kvaliteta svoje srži, on nikada ne bi mogao simbolisati to nadsvesno stanje svesti, u kojem sve individualne sklonosti nalaze svoju sintezu i ostvarenje.  

Tibetanska mistika  

Ideja o "Ti" i "Ja"

Agganna-Sutta kaže: "U prošlosti bili smo duhovna bića kreativne svesti, hranjene radošću. Leteli smo kroz vasionu, samoosvetljeni i u večitoj lepoti. Tako smo ostali veoma dugo. Nakon beskonačno mnogo vremena slatki ukus zemlje se izdigao nad vodama. Imao je boju, miris i ukus. Počeli smo da ga oblikujemo u grude i jedemo. Ali dok smo ga jeli, nestajala je naša svetlost. I kada je ona nestala, pojavili su se sunce, mesec, zvezde i konstelacije, dan i noć, nedelje i meseci, godišnja doba i godine. Mi smo uživali slatki ukus zemlje, naslađivali se, hranili se njime i tako smo živeli dugo vremena." Ali sa hranom koja je postala grublja i tela bića su postajala sve materijalnija i različitija i usled toga je nastala razlika u polovima, zajedno sa čulnošću i privrženošću.“ Ali kada su se zlo i nemoralni običaji razvili među ljudima, slatki ukus zemlje je nestao, a kada se izgubio njen prijatni ukus, pojavile su se žitarice na zemlji, opskrbljene mirisom, bojom, ukusom. Usled zle prakse i daljeg ogrubljivanja živih bića, čak i ta hranljiva žita su nestala i druge samonikle biljke su se iskvarile toliko da konačno ništa jestivo nije raslo samo od sebe i hrana se morala proizvoditi teškim radom. Tako je zemlja podeljena na polja i napravljene su međe, čime je stvorena ideja o "Ja" i "mom", "vlastitom" i "drugih", a sa njom posedovanje, zavist i pohlepa i robovanje materijalnim stvarima. 

Tibetanska mistika