Probuđenje unutrašnje svesti

Pitali ste kakav metod treba usvojiti kako bi se mentalno traganje pretvorilo u živo  spiritualno iskustvo.  Pre  svega  je  neophodno  vežbanje  koncentracije  na unutrašnju svest. Uobičajeni ljudski um je aktivan samo na površini i ta aktivnost skriva pravo Jastvo. Ali, postoji i druga, skrivena svest ispod te površine pomoću koje  možemo  postati  svesni  pravog  Jastva  i  većih,  dubljih  istina  prirode  i realizovati to Jastvo oslobađajući i transformišući prirodu. Umiriti površinski um i započeti  unutrašnji  život  je  cilj  ove  koncentracije. 

Ova  istinska  svest,  koja  je drugačija od površinske ima svoja dva glavna centra, jedan u srcu (ne u fizičkom srcu, nego u srčanom centru na sredini grudi), a drugi u glavi. Koncentracija na srce vam  otvara  unutrašnji  put,  i  ako  pratite  to  otvaranje,  i  odete  duboko,  postajete svesni duše ili psihičkog bića, božanskog elementa u individui. Ovo biće kada nije ničim zaklonjeno, počinje da se ispoljava, da upravlja prirodom, da usmerava sve njene pokrete ka Istini, ka Božanskom i da u nju priziva sve što se nalazi iznad. Ono donosi svest o Prisustvu, posvećenje celog bića Najvišem, i poziva moćniju Silu i Svest koji čekaju iznad nas da se spuste u našu prirodu. Koncentrisati se na srce sa stavom  potpune  predaje  Božanskom  i  aspiracijom  ka  unutrašnjem  otvaranju  i Prisustvu u srcu jeprvi način i, ako se tako može reći, prirodan početak; jer jednom postignuti rezultati čine spiritualnu stazu daleko lakšom i sigurnijom nego što je to slučaj sa nekim drugim počecima.

Drugi način je koncentracija na glavu, na mentalni centar. Ovaj metod, ako donese tišinu na površinu uma, otvara unutrašnji, veći, dublji um koji je daleko sposobniji da primi spiritualno iskustvo I spiritualno znanje. Ali kada je jednom ovde  koncentrisan,  čovek  mora  neprekidno  usmeravati  tihu  mentalnu  svest  na gore, ka svemu što je iznad uma. Nakon nekog vremena čovek oseća da mu  se svest povišava i da se na kraju podiže iznad poklopca koji ju je tako dugo vezivao za telo i pronalazi centar iznad glave gde postaje jedno sa Beskonačnim. Tu ona dolazi u dodir sa univerzalnim Jastvom, Božanskim Mirom, Svetlošću, Snagom, Znanjem, Blaženstvom, stapa se i postaje jedno, osećajući spuštanje tih stvari u prirodu. Koncentrisati se na glavu sa težnjom ka miru uma i realizaciji Jastva i Božanskog, je drugi način koncentracije.Važno je, međutim, da ne zaboravite da je koncentracija svesti na  glavu samo priprema za njeno podizanje iznad tog nivoa; u  suprotnom,  možete  ostati  zatvoreni  u  svom  umu  i  njegovim  iskustvima  ili  u najboljem slučaju ugledati samo odraz više Istine, propuštajući da se izdignete do spiritualne transcendencije i da tu živite.

Za neke je lakša mentalna koncentracija, a  za  neke  ona  na  srčani  centar;  neki  su  sposobni  da  rade  i  jedno  i  drugo naizmenično - ali početi sa srčanim centrom, ako je moguće, je poželjnije.

Druga strana discipline se bavi aktivnostima prirode uma, životne sile ili vitala i  fizičkog  bića.  Ovde  se  vežba  sastoji  u  usaglašavanju  prirode  sa  unutrašnjom realizacijom kako se ne bi desila podela na dve neusaglašene celine. Tu postoji nekoliko puteva ili mogućih procesa.

Jedan je predati sve aktivnosti Božanskom, moliti za unutrašnje vodstvo i dozvoliti Višoj Sili da preuzme našu prirodu. Ako postoji unutrašnje otvaranje duše, ako psihičko biće istupi napred, tada neće biti većih  problema - jer  je  to  uvek  praćeno  psihičkim  razlučivanjem,  konstantnim prisustvom i konačnim ovladavanjem koje ne samo što obelodanjuje nego mimo i strpljivo otklanja sve nesavršenosti, donosi pozitivne mentalne i vitalne kretnje i preoblikuje svest o fizičkom.

Drugi metod je stati po strani odvojen od pokreta uma, života, fizičkog bića, smatrati njihove aktivnosti za oformljene navike Prirode u individui koje su rezultat naših prošlih dela, a ne kao delove našeg pravog bića; onoliko koliko uspete u ovome, toliko postajete nevezani, toliko sagledavate um i njegove aktivnosti kao nešto što nije vaše, život i njegove aktivnosti kao nešto što nije  vaše, postajući  svesni  unutrašnjeg  Bića  -  unutrašnjeg  mentala,  unutrašnjeg vitala, unutrašnjeg fizičkog  -  mirnog, spokojnog, neograničenog, nevezanog koje odražava  istinsko  Jastvo  iznad  i  koje  može  biti  njegov  direktni  predstavnik;  od ovog  unutrašnjeg  tihog  Bića  proizilazi  odbacivanje  svega  što  treba  odbaciti, prihvatanje samo onoga što se može zadržati i transformisati, najskrivenija Volja za savršenstvom ili molba Božanskoj Sili da pri svakom koraku učini ono što je neophodno  za  promenu  Prirode.  Ona  takođe  može  proširiti  um,  život  i  telo  do najskrivenijeg psihičkog entiteta I njegovog vodećeg uticaja ili direktnog vodstva.

U većini slučajeva ova dva metoda se prožimaju i koriste zajedno da bi se konačno stopili u jedan. Ali čovek može početi sa jednim od ta dva, sa onim koji mu je najprirodniji i najlakši za sleđenje.

Konačno,  u  svim  teškoćama  gde  je  upleten  lični  napor,  Učitelj  može intervenisati i uraditi ono što je neophodno za realizaciju ili za trenutni korak koji treba učiniti.

***

Mi  čitamo,  pokušavamo  da  razumemo,  objašnjavamo,  pokušavamo  da saznamo. Ali jedan minut istinskog iskustva nas uči više nego milion reči i stotinu objašnjenja.

Stoga je prvo pitanje: "Kako imati iskustvo?"

Ući u sebe, to je prvi korak.

I tada, jednom kada ste uspeli da odete dovoljno duboko u sebe i da osetite stvarnost onoga što je unutra, počinjete da se progresivno širite, sistematično, da postajete ogromni kao univerzum i gubite osećaj svakog ograničenja.

Ovo su prva dva pripremna koraka. Njih morate uraditi u najvećem mogućem miru, tišini i spokoju. Ovaj mir, ovaj spokoj donosi tišinu u um i mir u vital.Ovaj napor, ovaj trud morate ulagati vrlo redovno, istrajno. I nakon određenog vremena, koje može biti duže ili kraće, počinjete da primećujete stvarnost koja je drugačija od one koju iskušavate u uobičajenoj, spoljašnjoj svesti.

Naravno, činom Milosti, veo može iznenada biti sklonjen iznutra, i vi možete odjednom ući u pravu istinu; ali i kad se to desi, da bi postigli  punu vrednost i efekat ovog iskustva, morate održati stanje unutrašnje receptivnosti, a da biste to uradili, za vas je neophodno da se povlačite unutra svakog dana. 

"Unutrašnji život", Šri Aurobindo i Majka